Разумевање разлике између `позива` и `примени` у ЈаваСцрипт-у

Разумевање разлике између `позива` и `примени` у ЈаваСцрипт-у
JavaScript

Методе позивања функција у ЈаваСцрипт-у

ЈаваСцрипт нуди неколико начина за позивање функција, од којих су два `Фунцтион.прототипе.цалл()` и `Фунцтион.прототипе.аппли()`. Обе методе служе за позивање функција са наведеном вредношћу и аргументима `тхис`, али се разликују по томе како се ти аргументи прослеђују.

Овај чланак има за циљ да истражи разлике између `позива` и `пријаве`, њихове импликације на перформансе и сценарије у којима би један могао бити префериран над другим. На крају ћете имати јасније разумевање када да користите `позив` или `примени` у свом ЈаваСцрипт коду.

Истраживање разлика између `позива` и `примени` у ЈаваСцрипт-у

Пример ЈаваСцрипт фронтенда

// Example of Function.prototype.call()
const person = {
  fullName: function() {
    return this.firstName + " " + this.lastName;
  }
};

const person1 = {
  firstName: "John",
  lastName: "Doe"
};

console.log(person.fullName.call(person1)); // John Doe

Разумевање перформанси `позива` у односу на `примени` у ЈаваСцрипт-у

Пример ЈаваСцрипт фронтенда

// Example of Function.prototype.apply()
const person = {
  fullName: function(city, country) {
    return this.firstName + " " + this.lastName + ", " + city + ", " + country;
  }
};

const person2 = {
  firstName: "Jane",
  lastName: "Doe"
};

console.log(person.fullName.apply(person2, ["Oslo", "Norway"])); // Jane Doe, Oslo, Norway

Поређење `позива` и `пријаве` за позивање функције у ЈаваСцрипт-у

Ноде.јс позадински пример

const person = {
  fullName: function(city, country) {
    return this.firstName + " " + this.lastName + ", " + city + ", " + country;
  }
};

const person3 = {
  firstName: "Alice",
  lastName: "Smith"
};

function printName(method) {
  if (method === 'call') {
    console.log(person.fullName.call(person3, 'Paris', 'France'));
  } else if (method === 'apply') {
    console.log(person.fullName.apply(person3, ['Paris', 'France']));
  }
}

printName('call');  // Alice Smith, Paris, France
printName('apply'); // Alice Smith, Paris, France

Бирање између `позови` и `примени` у ЈаваСцрипт развоју

Анализа перформанси ЈаваСцрипта

const iterations = 1000000;
const person = {
  fullName: function(city, country) {
    return this.firstName + " " + this.lastName + ", " + city + ", " + country;
  }
};
const person4 = {
  firstName: "Bob",
  lastName: "Brown"
};

console.time('call');
for (let i = 0; i < iterations; i++) {
  person.fullName.call(person4, 'Berlin', 'Germany');
}
console.timeEnd('call');

console.time('apply');
for (let i = 0; i < iterations; i++) {
  person.fullName.apply(person4, ['Berlin', 'Germany']);
}
console.timeEnd('apply');

Дубљи увид у позиве и примену метода у ЈаваСцрипт-у

Поред њихове основне употребе, Function.prototype.call() и Function.prototype.apply() имате неколико напредних случајева употребе који могу побољшати ваше ЈаваСцрипт програмирање. Један такав случај употребе је позајмљивање метода, где методе из једног објекта позајмљују други. Ово је посебно корисно када имате објекат који треба да користи метод из другог објекта без наслеђивања. Користећи call() и apply(), можете привремено да позајмите методе и извршите их у контексту различитих објеката, чиме се побољшава поновна употреба кода и смањује редундантност.

Још један важан аспект који треба узети у обзир је употреба apply() за променљиве функције — функције које прихватају променљив број аргумената. Када имате низ аргумената и морате их проследити функцији која не прихвата низ, apply() постаје изузетно згодан. С друге стране, call() може бити корисно у сценаријима где је учинак критичан, а број аргумената познат и фиксиран. Разумевањем ових нијанси, програмери могу донети боље информисане одлуке о томе када да користе call() наспрам apply(), оптимизујући њихов код за читљивост и перформансе.

Често постављана питања о позиву и примени у ЈаваСцрипт-у

  1. Која је примарна разлика између call() и apply()?
  2. call() прихвата аргументе појединачно, док apply() прихвата аргументе као низ.
  3. Моћи call() и apply() да се користе наизменично?
  4. Да, могу постићи исти резултат, али избор зависи од тога како су аргументи структурирани.
  5. Када би ми било драже apply() преко call()?
  6. Користите apply() када имате низ аргумената или променљив број аргумената.
  7. Постоји ли разлика у перформансама између call() и apply()?
  8. Разлике у перформансама су у већини случајева занемарљиве, али call() може бити мало брже са фиксним бројем аргумената.
  9. Како да call() и apply() руковати са this контекст?
  10. Обе методе експлицитно постављају this контекст за позивање функције.
  11. Могу ли да користим call() и apply() са конструкторским функцијама?
  12. Не, нису погодне за функције конструктора јер не креирају нове инстанце.
  13. Чему служе неки напредни случајеви употребе call() и apply()?
  14. Они су корисни за позајмљивање метода и руковање променљивим функцијама.
  15. Како се call() побољшати читљивост кода?
  16. call() чини позивање функције јаснијим када је број аргумената познат и фиксиран.
  17. Моћи apply() руковати непознатим бројем аргумената?
  18. Да, apply() идеалан је за функције које треба да рукују променљивим бројем аргумената.

Завршна размишљања о методама позивања функција

У закључку, обоје call и apply методе су моћни алати у ЈаваСцрипт-у за позивање функција са наведеним this вредност. Избор између њих у великој мери зависи од тога како желите да проследите аргументе функцији. Док call је најбоље када се ради са фиксним бројем аргумената, apply сија при руковању низовима или непознатим бројем аргумената. Разумевање ових нијанси помаже у писању ефикаснијег и читљивијег кода, што на крају доводи до бољих пракси ЈаваСцрипт програмирања.